Појам "правила дељења у бакари" тражи прве кораке за столом. Бакара за почетнике спада међу најлакше игре у казину, пошто играч бира само руку и износ улога. Правила има, али их примењује дилер, па се игра учи посматрањем неколико руку. Теже од правила је темпо: рунде се смењују брзо, а новац са стола одлази брже него што се чини.
Бакара корак по корак иде овим редом: гост поставља улог на играча, банкара или нерешено, дилер дели по две карте у обе руке, затим се пореде збирови. Кад ниједна рука нема осам или девет, дилер по табели додаје трећу карту једној руци или обема. Побеђује рука ближа деветки, а дилер плаћа добитке и склања изгубљене улоге. Цела рунда траје мање од минута, а нова креће скоро одмах, чим се сто потпуно рашчисти.
Правила дељења у бакари не трпе импровизацију. Карте излазе из кутије, најчешће са шест до осам шпилова, и деле се наизменично: прва иде играчу, друга банкару, па опет редом. Колико руку има једна кутија у бакари одређују број шпилова и место карте за сечење; код осам шпилова то је најчешће седамдесет до осамдесет руку. Кад изађе та карта, рунда се заврши, а карте се поново мешају.
Рунда траје мање од минута и иде сталним редом, па већ после пар дељења постаје јасно како се карте деле и како се исплаћује.
Зависи од броја шпилова и места карте за сечење; код осам шпилова обично седамдесет до осамдесет руку, после чега се карте поново мешају.
Не мора, јер их дилер спроводи сам; довољно је знати вредност карата и када играч вуче, па се рунда прати без забуне.
За столом у казину обично седамдесет до сто, зависно од броја гостију, па и мали улог брзо прави велики промет.
Као запис: црвена поља бележе победе банкара, плава победе играча. Свака нова рука је независна, па колоне на табли ништа не предвиђају.